Moli

Moli (Poecilia latipinna) potiče iz otiče iz Srednje Amerike (Meksiko, Honduras), porodice živorotki. Sve ribe roda Poecilia su poularne akvarijumske ribe.

Veličina: 10-15cm
Temperatura: 20-30°C
Kvalitet vode: pH= 6,0 - 8,0; dGH= 4,0 - 20,0

Poreklo i izgled : Moli su ribe poreklom sa američkog kontinenta, tačnije tropskih slatkih bočatnih voda Srednje Amerike. Podnose veliku količinu soli u vodi, pa se neretko mogu sresti i na ušćima reka u okean. Boja tela se krece od žute, maslinaste, sive, srebrene, crne pa do zelene boje, a telo je često prošarano nepravilno raspoređenim mrljama navedenih boja.

Moli u akvarijumu[]

Mužjaci, kao i velike ženke, znaju biti agresivni prema ostalim ribicama, ali ih nikada ne povrede. Mogu se držati sa svim miroljubivim vrstama, ali ukoliko im se soli voda treba izbjegavati ribe kojima smeta visok salinitet. Moli se dobro razvijaju i razmnožavaju kako u slatkoj, tako i u poluslanoj vodi. Mogu se i potpuno aklimatizovati na uslove života u morskim akvarijumima.

Moli kao slatkovodne akvarijumske ribice - Osnovni životni uslovi ribica ovoga roda ne razlikuju se bitnije od zahteva ostalih živorotki - razlika je samo u ishrani i njihovoj neobičnoj sposobnosti da izdrže veliki salinitet vode. Moli pored zooplanktona rado konzumiraju hranu biljnog porekla. Vreme provode čupkajući meke alge i zeljaste delove vodenog bilja. U prirodi se hrane raznim insektima, a najviše komaracima, dok ih u akvarijumu valja hraniti hranom za tropske ribe. Nije bitno da li se radi o listićima ili granulama, ali je bitno da hrana bude primerena veličini ribe. Optimalna temperatura vode krece se u granicama od 23 do 25°C, ali mogu podneti i manje oscilacije temperature.

Moli kao slanovodne akvarijumske ribice - Neki akvaristi preporučuju soljenje vode u kojoj borave moli, pa bi tako na 10 litara akvarijumske vode išla jedna kafena kašičica soli. So nije potrebna, budući da će moli živeti jednako kvalitetno i bez nje, ali je određena količina korisna u suzbijanju parazita. Zbog tolerancije saliniteta koriste se kao pilot ribe u morskim akvarijumima, kao zamena za slanovodne ribice koje su preskupe da bi se na njima vršili takvi eksperimenti. Moli se često u potpunosti naviknu na ove uslove i nastavljaju u njima živeti potpuno normalnim tempom.

Razmnožavanje[]

Kao i kod većine živorotki, ženke su veće od mužjaka. U normalnim uslovima ženke narastu 8 do 9 cm, dok mužjaci ne prelaze dužinu od 5 cm. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem, samo parenje je brzo i kratko. Ženke oplođenu ikru nos u sebi mesec dana. Trudna zenka se može prepoznati po širokom stomaku (kod svetlijih riba primeti se tamniji stomak). Mlade moli se rađaju u obliku sićušne loptice koja pada na dno i tu se rasklupčava, zatim brzo juri prema površini kako bi napunili svoj riblji mehur vazduhom. Moli spadaju u najplodnije živorotke zahvaljujući veličini odrasle ženke. Mogu dati i do 120 mladih u jednom porođaju. Kao i sve živorotki, sklone su kanibalizmu, pa je vrlo verovatno da će vecina mladih biti pojedena od strane majke po samom rođenju. Iz tog razloga preporučljivo je ženku staviti u gusto zasađen akvarijum, kako bi mladi imali priliku da se sakriju. Plastične mrestilice koje se prodaju često nisu efikasne - zbog nedostatka prostora ženka često pretrpi šok i ugine. Dešava se i da rodi mrtve mladunce. Ciklus rađanja jednom oplođene Ženke krece se od 4 do 5 porođaja godišnje.

Varijeteti[]

Najpoznatiji varijeteti moli su crna moli (Blek moli), koja se odlikuje potpuno crnom bojom tela, pa Liratail moli, također izrazito crne boje, ali je mnogo manja i karakterističnog repa u obliku lire. Daljnim razmnožavanjem ovih crnih varijetea dolazi se do potomaka koji se vraćaju orignialnoj boji svojih divljih predaka, što znaci da će vec treća generacija ribica pokazati sive mrlje. Među uzgojenim varijetetima nalazi se Balon moli, varijacija sa deformisanom kičmom i velikim, naduvanim stomakom koji podseća na balon. Životni vek ovog varijeteta je znatno kraći. Od drugih varijeteta imamo žuti, bele, srebrni i dalmatino varijetet. Moguća su i česta ukrštanja sa veliferama. Raširene su glasine o gupi-moli hibridima, ali nisu nikada dokazane.